Neka lutko,uredu je... >>




Posjete : 57000



06.12.2016.

dan D

Jedva čekam kraj. Kao prvo, da počnem raditi na sebi. I da postignem ono o čemu sam sanjala. I da ove negativne misli prestanu da me more. Da prestanem tapkati u mjestu zbog ljudi koji nemaju dobrih riječi u sebi. Da slušam sebe. Da volim sebe. Jedva čekam.

05.12.2016.

Nastavak ?

Ne ugrabih danas da nastavim post. Gotovo sam zaboravila sve sto sam htjela napisati. :D Odoh da ga iznenadim. Nastaviti ću sutra. :D

05.12.2016.

još 10 dana. 9 radnih. nedjelja.

Ne pucam više po šavovima jer sam svjesna da ću od 15og biti slobodna žena. Osim što ću potajno biti vezana za Visual Studio i sintaks greške. Jer što da ne. Mislim, imam i momka još uvijek. I sretna sam. I dišem punim plućima.... to be continued...

04.12.2016.

623

U ovom momentu vodim 6 različitih blogova na različitim platformama s različitom svrhom. I više sam nego uspješna sa par njih. A svi ostali aspekti u životu su nestabilni. Odoh gledat Supernatural, pa čitat Harry Potter. Upravo sam mami slagala da imam para za doručak. Da se ne sekira. A nemam. Namazaću nešto. Ako na vrijeme ustanem. I am so sick of work. Muka mi je kad skontam da će sutra opet 2 sata na sastanku mlatit' praznu slamu. Amazing.

03.12.2016.

Years

Volim te I.

01.12.2016.

621

voljela bih da se sutra ne probudim.ako ima tog prokletog boga nek se aktivira napokon. 20 godina me pati.

01.12.2016.

5 i kusur

Nikad ga nisam gledala kroz materijalno. Bitno mi je da me drži pod balonom dobre volje. Brine da se smiješim čak i kad se lomim iznutra. Drži u rukama kad počnem i vani da se raspadam. Svaku emociju smatra značajnom i voli me ma koliko to ne zaslužujem. I poznaje me. I opet sam se jutros zaljubila u njega.

30.11.2016.

Čuvam te

nisam sigurna da li postoji način da ti se zahvalim za sve što si mi pružio. svaki dan se iznova zaljubljujem u tvoje usne, ruke, oči, glas, način na koji razmišljaš. sretna što te imam i što s tobom mogu planirati sve. volim te I.

30.11.2016.

Love me now

Volim jutra kad pijuckamo kafu, smiješimo se i pričamo o životu. Na duge staze. Kao da će to sve biti sutra. To čini da sam sigurna u sebe. Sigurna u nas. Da svaki dan udišem s novom nadom. I novom željom da napravim nešto bolje. Da bude nama bolje. Držimo se za ruke od kad smo bili maleni. Dječurlija. Nismo ni sanjali da ćemo dogurati ovdje.

29.11.2016.

Živim za trenutke s tobom.

Brojim svaki sat, svaku minutu, svaku sekundu. Nadam se tvojim rukama oko mene. Strepim. Kad budemo živjeli zajedno, sve će biti lakše. Ja imam samo tebe. Tebe i samo tebe. I samo tebe trebam.

28.11.2016.

616

Muka mi je. Smao da hoće doći 14ti.

27.11.2016.

klix.ba ?

Svi vi što smatrate da je muškarac iznad žene i da je uredu dići ruku na ženu treba da vidite kako vam otac tuče majku pa da se preispitate malo jebem vas zadojene i nepismene.

27.11.2016.

procvjetala svaka staza

Nema mi ništa jače od scene kad fino očistim naočale tim famoznim alkoholnim maramicama i onda ostavim prst posred stakla jer sam htjela da se počešem. I tako u krug. Mada mi sad nema nekog pretjeranog smisla ovo što pišem. U glavi to sve bude idealno smišljeno. Sa tonom takvim da se uvjerim da će hiljade ljudi čitati moje riječi s guštom. A ni ja ne mogu da ih pročitam više od dvaput. Nekako su mi postale, sranje. Slušam onu : "što te nema". Nađoh na jednom blogu. Ljude tek kad izgubiš shvatiš koliko ih nikad nisi ni imao. I ne pričam ovdje o gubljenju onom gdje ih ponekad sretneš na ulici i pogledaš hladno iako te unutra jede sve. Pričam o smrti. O konačnici. O kraju. Kad se nadaš da ćeš na ulici vidjeti iz daljine poznato lice. Jebeš mu mater al' boli pravo. Kida. Lomi. Besmisleno je. A vrijeme prolazi.

26.11.2016.

613

Nisam sigurna šta je ustvari odrastanje. Ali imam utisak da je to momenat kad zanemariš materijalno da bi bio sretan. Ja sam zanemarila materijalno da bih bila sretna. I vjerujte mi, lakše je nego što izgleda. Polahko se vadim iz monotonije unaprijed programiranog dana i ponašanja po defaultu kad to ustvari nisam ja. Šta je ustvari odrastanje? Šta je ustvari sreća? Da li se uopće na ova pitanja može dati odgovor koji bi bio prihvatljiv svakom umu planete? Ili svako od nas ima svoju definiciju sreće i odrastanja? Ja sam recimo sretna dok čitam, dok pišem. Sretna sam dok ga držim za ruku, cvokoćem od zime i šetam bez nekog posebnog cilja.

24.11.2016.

iz ove kože

Ne mogu. A tako bih voljela. Iz ove glave. U drugu. Sa drugim željama, stavovima, razmšlljanjem. Sve da promijenim. Možda da umrem. Draže bi mi bilo. I am so fucked up. Seriously wondering why you still want me?

20.11.2016.

ja vjerovah da je virtualno bolje

a i nije. Isto je to. :D

20.11.2016.

tam-vam

da l' je to PMS? I ko zna šta li je? Kategorizaciju svojih osjećanja sam počela vršiti na osnovu toga koji je dan u mjesecu. I imam jebeno dobar osjećaj da sam sjebana više dana nego što to kalendar pokazuje da mi je "dozvoljeno". Ne, nemojte me pogrešno shvatiti , nisam tip žene koja smatra da su žene lude jer im je PMS na "stanju" ili da su žene lude. Nego mi je nekako najlakše grupi ograničenih ljudi objasniti da moja bezizražajna faca krije nemogućnost dizanja iz kreveta prije tačno 45 minuta od momenta kad me pitaju šta mi je. Nekad kažem da sam nenaspavana, bolesna ali izgleda to ne kupuju više. Pa im onda kažem da me stomak boli i oni jednostavno odjebu jer znaju da ujedam. Pardon, misle da ujedam.A ne ujedam. Samo malo ne jedem zbog bolova i povratim tu i tamo. Al sam vrh.Nego, da se vratimo na taj kalendar... Prolongiram odlazak psihologu jer me sramota mene. Sramota me stvari koje bih mogla izgovoriti. Sramota me emocija koje nosim. Koliko god to apsurdno zvučalo. Evo noćas sjedim na fotelji, u grudnjaku i gaćama. Razmazane šminke i kose povezane u neki nedefinisani rep. Cvokoćem od zime i rezimiram usrane životne odluke dok kuckaram na telefonu koji košta mnogo više nego što sam ikad planirala nešto da platim. Malo je reći da je presmiješno. Ali sam sretna što ću se ovog govneta riješiti uskoro.Jer mi je govno samo pokazalo koliko je istinita ona Merlinova "nije sreća para puna vreća". Njega lažem da se spremam u krevet. I nastradaću zbog toga. Ali ne mogu da maknem. Opet sam zakovana za mjesto. Zakovana u vremenu i prostoru. Ne , I , ne mogu razmišljati 'u svojim godinama' jer ja odavno razmišljam unaprijed. Ja jedino mogu da žalim za vremenom kad sam bila spokojna. Sad spokojna mogu biti samo kad umrem. Ako ne umrem razmišljajući o 'šta ću sutra'. 00:30 - još uvijek čupam mišiće da me podignu. Ali ništa. Ni najgorem dušmanu ne bih poželjela ovakvo mentalno stanje.

18.11.2016.

Ispit je za 1 dan!

Preživjeću. ;) Programiranje 12ti put. Ponavljanje je majka znanja. :D hahaha sve u svemu drama dobro se osjećam iako me drma pomalo ponekad i malo treme. Preživjeću.

17.11.2016.

pjevaj pjesme ljubavne

608

16.11.2016.

607

od 18 sati u kojim sam budna, 3 sam dobro, ostalo se borim sama sa sobom. Od jutros sam preboljela nervozu, kompletnu sjebanost i nemogućnost da ustanem iz kreveta. Sad idem da kupim farbu da me sestra ofarba. Jer se osjećam pogodna za promjene. Ili poboljšanja. Svakako mi je kosa postala nedefinisano žuta. :D Eto tako. Jebeno je što moja definicija slobode nije ona što je svi vide tako. Ja sam sad kao u kavezu. Ali još malo i napuštam ga. Zauvijek. :D I to me drži u životu.

15.11.2016.

606

Sve mi ide na kurac danas. Sad. Najradije bih vrištala.

13.11.2016.

Tema večeri: Nemojte mi o životnim tegobama

Jer moja tegoba nije ista kao tvoja. Evo recimo, moja glavna tegoba je što mi je trenutno muka kad skontam da moram ujutro na posao. Na sastanak. Pustite i onu "vidjećeš kad budeš morala". Dobro i? Kad budem morala, onda ću biti sretna jer zarađujem da obezbjedim nešto. Ovako radim, ubijam se u pojam. Zatupljena ostajem, nemam dana ni noći i svakodnevno sam pod bespotrebnim stresom. U principu. Ova tema ima toliko pravaca da ja postanem umorna. I jesam. Raspadam se unutra. Ali imam nade. Odoh sad da učim. Da odmorim od realnosti.

13.11.2016.

Tema dana: Život poslije posla - Krevet

Ovaj blog je od starta bilo mjesto za maštu, pretjerano slatke "izljeve" ljubavi i djetinjarije. A onda sam počela da glumim odrasluu osobu. Mislim da ću se vratiti na ovo prvo. Jer sam tako bila sretna. I daću otkaz, a ako me neko bude pitao zašto, reći ću da hoću da budem sretna. Pa nek shvataju kako hoće. Jer sretna nisam. Nema smisla svaki dan ići na posao za dozom (dvije) tableta za smirenje i ne jesti nista po citave dane jer sta god pojedem ispovraćam u intervalu od 3 sata. I ne, nisam bolesna, samo sam nesretna. Uskoro ću se vratiti nekom standardnom ritualu. I čistom studentskom životu sa mnogo knjiga, obaveza i životom od marku i po, jer je vrijednije od plate, opterećenih živaca i radnog dana od 10 do 12 sati dnevno u prosjeku. Nije mi ni rad problem. Ja baš volim raditi, ali isto tako volim da imam želje, i vrijeme sa roditeljima i zdravlje. A sada nemam vremena za to. Plus na sve to mi dodje lik koji svoju zenu skoluje,oblaci, hrani i kaze da mi fakultet ne treba i da trebam da se trudim da imam iskustva. Dobro, Genije, samo udri. Mene će momak hraniti i oblačiti a ja ću da učim. Po tvojoj teoriji od neki dan nisam dovoljno sposobna za bilo što drugo. ALi ne brini, znam šta mogu, za šta sam sposobna i koliko ljudi imam iza sebe.

13.11.2016.

Tema dana: Volim te

Jutros sam ti se zahvalila što nijednom nisi ni pokušao da pobjegneš od mene. A do sada si mogao toliko puta. I imao toliko razloga. Iskreno, "hvala" ne znači ništa. Baš ništa. Niti sam sigurna da li ću ti se moći odužiti. Moj muškarac. Muškarac. I ne govorim ovo zbog dječije potrebe da ti poboljšam samopouzdanje. Ovo govorim jer se ponašaš kao muškarac. I ovo opet ne spada ni u kategorizaciju " kako pravi muškarac treba da se ponaša " nego znači da si mi mnogo dao. Uvijek daješ iako u datom momentu ne dobiješ ništa nazad, kamoli ono pola. A još si tu. Ne znam do kada ćeš biti. Ali tvoje lane te treba.

11.11.2016.

Balašević

Nisam sigurna po koji put ću pisati o ovom čovjeku. Jedna od kolegica na poslu jutros pusti neku finu plejlistu i iskreno, obradovala me je. Shvatila sam koliko sam u principu prestala da ga slušam i koliko sam time izgubila jedan bitan dio inspiracije. I snage. I svega. "Spusti svetla, oduzmi gas, smešnih stvari se bojimo." Iskrena da budem, nedostaje mi I, ali mi nedostaje u tom smislu da bih voljela da nestanemo na nekoliko dana. U tom našem malom svijetu. Samo par dana mi treba. Poslije toga bih brdo prevrnula. Zašto ovo pišem u post sa nazivom "Balašević" ? Svaki put kad čujem onu "Provincijalka" shvatim koliko pripadamo jedno drugom. Bezuslovno. I šta god da se dešava, na kraju se svede na to da me on drži za ruku. I diše samnom. "Razigrani beli leptiri" U Sarajevu će opet ona neka magla da bude. Guši me to. /////// Ispit iz programiranja me ne traumira više. Sad se radujem tom danu. Zato što položeni ispit znači oslobađanje od ovog kaveza u kojem se nalazim. Ovog kaveza zbog kojeg sam ustvari propustila dobar dio ove godine. I nije vrijedilo. Ustvari, da se ne lažemo. Svako iskustvo je dobro iskustvo ako ti bude lekcija za nšeto slijedeće. Ovo je iskustvo meni dobro bilo za ljude. Sad s njima bar znam na čemu sam. I nadam se da ću iskoristiti ovo. //// Na kraju nisam ni pisala o Balaševiću nego o neuspjelom pokušaju da budem odrasla osoba. A jesam li jedina kojoj to ne uspijeva?

09.11.2016.

slatkorječivi ljudi će vas kad-tad sjebati

Vjerujte mi na riječ

08.11.2016.

600

600 postova, mnogo riječi, mnogo uspomena. Da se razumijemo, ovaj blog vodim od 2011. godine i moram priznati da me sramota nekih stvari na njemu. Ali ne bi biloo okej da ih brisem. :D Sve u svemu. Još ćemo se družiti. :D Iako u poslednje vrijeme samo pišem gluposti kojekakve. Ali eto. FIno je sve to u neku ruku. Fina sam i ja u neku ruku. :D Šta znam. Ovih dana sam naučila 2 bitne stvari, da trebam sebe da volim i da trebam sebe da upoznam. I krenulo mi je fino. Bar drugi dio rečenice. Ne smetaju mi podmukli komentari ljudi niti njihovo mišljenje. Kriva Drina se ne ispravlja i gotovo. Hvala. Poyy

07.11.2016.

mnogo sam ja jača od onog što se pokaže u datom momentu

samopouzdanje kupim iz pokušaja ponižavanja. znam koliko sam sposobna.

07.11.2016.

598

Hvala ti za samopouzdanje. Ništa mi više i ne treba I. Volim te.

07.11.2016.

O pripadanju. I disanju.

Tebi. S tobom.

05.11.2016.

Pokrij se koliko ti je jorgan dug?

Šta ovo uopće znači? Hej vi!Što živite u svojim godinama i ne letite nigdje! Naučite me, molim vas!

04.11.2016.

595

sama sa sobom ne znam nit' mogu da se nosim.

04.11.2016.

comfort zone?

Očito je dok sjedim na poslu da imam najviše inspiracije. Jer u poslednje vrijeme svaki dan zbog posla dođem kući i isplačem se. Opet. Nije tu više stvar odrastanja. Možda i jeste. Čovjek nije odrastao kada ima platu, stan i odgovornosti. Čovjek je odrastao kad otvori oči i skonta da ne treba svugdje biti prihvaćen i da ne treba uvijek biti dobar. Ja još nisam odrasla. I neću nikad. A i kako ću kad moj um funkcioniše na principu : "Nemoj se kome zamjeriti, pa makar te čitav život boljela glava." i na principu : "Nemoj da ko o tebi nešto loše misli, uvijek moraš biti dobra osoba. " Ili u slobodnom prevodu: "Poturaj guzicu glupačo, jedino si za to sposobna." Realno, to negdje te negdje i funkcioniše. Ljudi budu realni i stave sebe u vašu situaciju. A negdje je smiješno reći da ne možeš da putuješ bez pratnje jer imaš užasne napade panike i samo jedna osoba može da te hendla. Samo u ovoj jebenoj Bosni ljudima bude smiješno kad kažeš da tvoj mozak ne funkcioniše na normalan način ?!?!?!?!?!? Ne kontam. Baš ne kontam. Valjda ću i ja odrasti i skontati da ljudi ne razumiju dok ne budu u istim govnima ko ti. Mada, realno, ja vjerujem da svako ima jednu dasku manje u glavi. Recimo, cura s kojom radim je vječita kučka koja vječito glumi žrtvu. To je meni recimo falinka. Ne kontam ljude koji nisu u stanju da se suoče sa istinom nego se povuku ko pizde i još se pri tome ponašaju kao da ih neko napada. Sve mi se manje i manje sviđa raditi ovdje. Svakako i ne radim za neke pare. U datom momentu imam nade da će sve samnom jednog dana biti okej. A u drugom se raspadam. A jebeš mu mater, imam 21 godinu, đe letim u pičku materinu ?!!??!!?!?!?!?!?!?!? I just simply need to grow the fuck up.

02.11.2016.

593

Voljela bih da znaš koja si tačka u mojoj glavi. I koliki prostor ispunjavaš. I koliko si jedini.

02.11.2016.

592

Voljela bih da mogu da ti stalno pišem. Ali se bojim da ćeš se umoriti od misli. Od riječi. Od vremena. Bojim se da ćeš se umoriti od mene...

01.11.2016.

da ti se svet sruši ceo, svog sveta deo daću, samo ostani tu

Za tebe što za sve loše misli imaš mjesto daleko od mene. Pa kad mi trebaš najviše bez riječi budeš. Dišem tebe.

30.10.2016.

Daš prst, ode ruka.

Povraća mi se od dvadesetogodišnjih ženturača koje u životu samo znaju pizdit, izigravat žrtve i bježat od činjenica. Jebem ti mater neodgojenu.

30.10.2016.

Ni crnom dušmanu..il' kako se već kaže

Ne želim kombinaciju depresije, anksioznosti i PMS-a. Dušu bih uklonila.

27.10.2016.

ja sam autsajder na planeti zemlji

.

26.10.2016.

volim

osmijeh, ruke, dodir, pogled, usne, vrat, miris, disanje

24.10.2016.

586

Valjalo bi da se noćas za ruke držimo ako ništa.

23.10.2016.

585

I fell in love with you.

22.10.2016.

bolje sutra.

I have hopes. I have you. That's all I need.

21.10.2016.

5

20. Oktobar 2011. - 20. Oktobar 2016.

19.10.2016.

možda i neće

bog sami zna..

19.10.2016.

gdje je krenulo tu će i završit

.

18.10.2016.

hold on

izobličila sam se. a ne znam protiv sebe.

17.10.2016.

579

two days

16.10.2016.

578

samo nebo zna i tu noć kad si se udavala :) divno

14.10.2016.

577

Ne bih mogla zamisliti život bez tvojih ruku.

14.10.2016.

još uvek kalup tvog vrata postoji na mome jastuku okamenjen

576

14.10.2016.

sveto je ono pred čime drhtiš a čemu se diviš

575

12.10.2016.

Planirani post se prolongira za drugi dan.

Koliko samo grijehova nosim u sebi. Sve ih znaš i sve si ih praštao. I volim te. Jer moju sreću smatraš svojom. I dišeš za mene. Dišeš uz mene.

11.10.2016.

U Novom Sadu, na Dunavu...

Bila sam u nedjelju. Tipkati ću vam detalje. To je jedna divna priča za ispričati. Hvala ti I! Hvala na svemu.

05.10.2016.

tebe ne leči vino, tebe ne leči vreme

:)

04.10.2016.

dok ja sanjam plave anđele, što na tebe liče

'bojim se da nismo iz iste priče'

03.10.2016.

3 days.

Belgrade we are coming.

01.10.2016.

569

So, changes? Or not? Lets try to do it. I'm gonna need your hand.

30.09.2016.

568

emptiness.

28.09.2016.

So fucking full of rage.

yup

27.09.2016.

godine ti kažu ;)

lomim samu sebe mislima, ili se lomim u mislima? Nije mi ni jasno kada će početi to novo poglavlje. Daj da počne. Molim te.

26.09.2016.

565

poželite li ikad da sebe napokon prestanete kriviti zbog karaktera drugih osoba? ne, naprotiv, imam i ja mane, ni moj karakter nije savršen. al jebeš mu mater, zbog mene niko nikad neće doći kući plačući. sem mene same. neće, garantujem, jer se izvinjavam i za tuđe greške. najveći problem je što sam glasna. možda je do toga...

25.09.2016.

564

sretna ;) danas. to je bitno.

23.09.2016.

563

Never give up on something that makes you feel like you.

22.09.2016.

zajeb svih zajeba

Anksioznost mi polomi rebra.

20.09.2016.

kako sam volio tebe.

561

18.09.2016.

samo ostani tu

I just wanna be yours!

18.09.2016.

umorno je srce tvoje

559

16.09.2016.

558

Dokle smo? Kako smo? Šta smo? Jel' uopće postojimo? Ili smo tu iz navike?

14.09.2016.

557

Haj nek više nisam u svojoj glavi. Fino je progovorit' koju s vama. :D <3

13.09.2016.

556

Hej imam dosta favorita. Baš fino. Hvala što me pratite. :D Večeras sam nadrkana, i neodlučna i fuj. Eto tako. AL' biće bolje. POYY

12.09.2016.

možda

možda stvari i nisu tako loše. možda ja samo ne znam da se borim. šta znam.

11.09.2016.

I definitely need a new start

i dobrog psihologa.

11.09.2016.

bajram ide a meni se povraća

od zatucanih mama što umotavaju curice od 3 godine u maHrame i to postavljaju na društvene mreže. Smiješno.

09.09.2016.

details from the past

sometimes surprise me also. :D

08.09.2016.

551

7 dana, 6 noći, sekunda svaka s tobom znači sad. pogotovo kad nemamo vremena ni za što. volim te I..

04.09.2016.

550

Volim ovu vrstu odmora. Učim, raspremam, kasnije ću nam praviti klopu. Treba mi ovih 5 dana svaki mjesec.

01.09.2016.

Da mi je isplakat ovo malo jadne duše

5 jebenih godina

30.08.2016.

Sve dok

vam ljudi moraju na ulici pare sakupljati za lijecenje, nemate vi sta o ratu pricati. #samokazem #jebemtialijamater

29.08.2016.

just be true to who you are pt2

Jupi jej, saće 5 godina.

28.08.2016.

546

Ponedjeljak je dan za nove pobjede. I snagu. Ja je crpim iz tebe I.

26.08.2016.

sleepless, helpless, wordless

Manje je više. Manje je previše.

25.08.2016.

544

Kod ljudi ne podnosim hinjavost i podlost. Sve ostalo može. Nerad? Go for it, ja ću odraditi posao možda i bolje. Nećeš nešto ? Nemoj. Ne znaš nešto? Ne uči ako ne želiš da znaš. ALI NEMOJ DA LAŽEŠ, IZMIŠLJAŠ I PETLJAŠ. Ne izigravaj ku**c ako si samo popratno m***. Mrš!

24.08.2016.

Spoznaja

Koliko ja samo vremena provedem pričajući o nebitnim ljudima umjesto da razgovaram sa svojim momkom o vezi i svim ljepotama. Komotno sam ovo mogla nazvati i kajanje. Oprosti I.

23.08.2016.

542

sretan mi rođendan.

21.08.2016.

541

Samo da slijedećih mjesec dana preživim. I sve ću.

21.08.2016.

whats mine its mine

Thank you for your trust. And never doubt it. 4 years and 10 months with you. Priceless.

18.08.2016.

ljubav ne pobeđuje al' je zato nepobediva

Lijepo uspavano lice i moja navika da se budim oko 8. Dan mi je počeo savršeno!

16.08.2016.

nisam te zbog lepote voleo, godine ti kažu

pretty much disappointed. and hurt. and I need to cry. fuck this shit.

15.08.2016.

Nismo umorni i nema na nama rana.

sretna.

14.08.2016.

Necklace.

Naravno da bih, bez da razmislim dva puta. I naravno da me čini sretnom. Kad je to ono što želim svaki dan svog života. Iz prošlosti u budućnost. Daleku budućnost.

10.08.2016.

535

Malo je potrebno da se sve opet postavi na svoje mjesto. Ruke, dodir, ljubav.

10.08.2016.

534

Danas sam hodala cestom kao sretna i nezavisna žena. Sretna jer mogu biti nezavisna. Sretna jer imam muškarca koji me tjera da budem nezavisna. Hodam ulicom i uživam u činjenici da pripradam nekome takvom. Dušom i tijelom. Jer čini da ja budem ja. Gleda mimo moje raščupane kose, ofucanih patika, širokih hlača, mimo praznog pogleda i bezizražajnog lica. Vidi sve ono što jesam bez da moram da mu pokazujem. Bez da se uopće trudim. Kako čovjek da ne bude sretan?

08.08.2016.

pružam(š) ruke nekom novom suncu

rijetko žalim za prolaznim stvarima. U principu samo pretjerano razmišljam o nečemu i teško mi je. Ovaj put žalim za neostvarenim prijateljstvom. Ne znam koliko dugo ću. Ali žalim. Niz koincidencija i prioriteta.

07.08.2016.

532

onaj dnevnik jedva prezivljava. samo pisem pisem i pisem. u poslednje vrijeme mnogo. drago mi je zbog toga. jer je bio period kad nisam nista. valjda nisam snage mnogo imala. ni rijeci. i osjecanja. sta znam. sretna sam.

05.08.2016.

Sve je to divno krasno

ali...

04.08.2016.

Da još nije prestalo i nikad neće prestati

Sretna i ponosna. Svaki dan se ponovo zaljubim u njegove oči, obraze i ruke.

03.08.2016.

sveto je ono pred čime drhtiš a čemu se diviš

Oktobar 2011. - August 2016. A tek smo počeli.

03.08.2016.

528

Pitam se da li ljudi ikad prežive gubitak? I koliko je gore njoj? I njemu? Šta je ustvari ta sudbina koja ubi 3 čovjeka iz iste porodice u periodu od 3 godine? Da li to uopće ima značenje? Razloge? Da li postoji nešto iza svake te sudbine? Da li taj Bog zaista postoji? I šta radi on ? Zašto tek tako uništava ljudske živote? Ubija nadu, crpi snagu? E pa Bože, smiješan li si. I sebičan. I slijep. Zlo si Bože. Čisto, nenadmašivo zlo.


Stariji postovi